TEPSINTEZA

TELESNO – PSIHOLOŠKA  SINTEZA

( za lični rast)

TELESNO- PSIHOTERAPEUTSKA  SINTEZA

(za psihoterapiju)

Tepsinteza je naučno zasnovana vrsta Telesne psihoterapije koja kombinuje sistematski rad sa telom i psihom a u nekim slučajevima i sa duhom da bi pomogla redukciji psihološke patnje, psihosomatskih žalbi, kao i problema životnih kriza  i postizanju integracije na somatskom, emocionalnom i duhovnom nivou što vodi razvoju svesti i psihološkom rastu kao i razvoju moći i blaženstva.

U našoj zemlji razvijamo posebnu školu telesne psihoterapije koju smo nazvali Telesna psihološka - psihoterapeutska sinteza ili, skraćeno, TePsinteza. Osnivač skole TePsinteza je Dr.sci Ljiljana Klisić. Škola je osnovana 1976 godine i od tada se kontinuirano razvija u saradnji sa vodećim stručnjacima iz sveta. Na  školu su uticale neke škole telesne psihoterapije kao što su Radix, Vegetoterapija, Biosinteza, Bioenergetika, Bodynamic, Sržna telesna psihoterapija itd. kao i bogata tradicija naših naroda u prihvatanju dodira i neverbalnoj ekspresiji.

Ulažući ogromnu energiju Dr Klisić uspeva da školu 1991 prilagodi evropskim standardima i obezbedi saradnju Evropske asocijacije za telesnu psihoterapiju u vidu kontinuiranog dolaska trenera iz Evrope i sveta. Time obezbedjuje svetski nivo znanja i vežbi u školi, kao i prihvaćenost škole u internacionalnim stručnim krugovima od 1998 a svojom originalnom teorijom razvoja i funkcije blaženstva obezbedjuje školi specifičnost i individualnost. Škola je 2005 god akreditovana na evropskom nivou od nadležnog Foruma EABP.

Naša škola TePsinteza je osposobljena za tri vrste delatnosti:

1.      edukacija stručnjaka u specifičnoj oblasti Telesne Psihoterapije;

2.      rad sa klijentima u oblasti ličnog rasta i razvoja kao i prevencije: kroz psihološko-telesnu sintezu;

3.      psihoterapija u grani telesne psihoterapije, pravac Telesna psihoterapeutska sinteza.

Odnos tela i psihe, kao i uočavanje važnih aspekata tog odnosa, je već decenijama predmet jedne grane psihoterapije koja ih je objedinila u sistem koji je nazvan Telesna Psihoterapija. Tu se naglašava funkcionalno jedinstvo tela i psihe i tek tada se smatra da je ličnost jedinstvena.  TP insistira na kontinuitetu i suštinskoj povezanosti svih psiho-telesnih procesa i na tome da oni podjednako doprinose organizaciji ličnosti. Prema tome,  kad govorimo o odnosu duše i tela, trebalo bi uzeti ta znanja u obzir.

Interes za Telesnu psihoterapiju je sve veći u stručnim krugovima jer, pored ostalog, telesna psihoterapija omogućava prodor do preverbalnog nivoa razvoja i rad na oslobadjanju preverbalnih fiksacija što u ranijim psihoterapijama nije bilo moguće – verbalne metode su mogle da idu samo do verbalnog nivoa razvoja deteta. Pored toga, opsežna naučna istraživanja ukazuju da je u radu sa traumama Telesna psihoterapija nezamenjiva jer jedina ima pristup i instrumente za samu srž traume.

Mogli bismo da kažemo da se  rad u TePsintezi bazira na shvatanju toka životne energije, njenim blokadama i oživljavanjima. Pesnički rečeno, bolest je sveti gnev živog organizma kome se svakodnevnom represijom izvitoperuje život.

Telesni psihoterapeut prati tok životne energije kroz organizam, zakonitosti njenog pulsiranja i uzroke blokiranja životnosti čoveka. Pored rada sa energijom radimo i na razvoju svesti, pogotovo danas najproblematičnije svesti o osecanjima. Nova holografska paradigma u nauci i savremena fizika sa kvantnom mehanikom predstavljaju ogroman korak napred ka naučnom zasnivanju koncepta životne energije.Ipak, pri tom, NE treba gubiti iz vida da su emocije najčešći i najjači nosioci energije, tj, ogromne kolicine životne energije su vezane za nasa osećanja. Zbog toga u TePsintezi veliku pažnju posvećujemo metodama za rad sa emocijama. Uvodni pristup razumevanju emocija je dat kasnije u knjizi.

Pošto se integracijom TELA I PSIHE često otvara prirodan put ka duhovnosti, da ne biste tada lutali, izložene su i osnove integrisanih stadijuma razvoja.

NAGONI NAŠI NASUŠNI

Mislim da slobodno možemo da kažemo da je vreme u kome živimo -  vreme ogoljenih nagona: Nagona za samoodržanjem i nagona za produženjem vrste. Stari recepti nošenja sa njima nisu više efikasni. Puritanisticka represija agresije i seksualnosti nije više funkcionalna i postala je vrlo nepopularna. Sudeći po tenutnim preferencijama na osnovu sadržaja većine filmova u kojima uglavnom dominira nasilje ili brutalni seks, reakcija je jak bes koji je slep za druga rešenja. Došlo je do ekspozije agresije u nekada puritanističkim zemljama koja uništava nasu planetu. Ako bi našli i popularisali način kako da pomognemo usmeravanje agresije ka stvarnoj moći, mozda bi prestalo pretvaranje naše lepe planete u pakao.

Čini mi se da bi smo rešenje mogli da potražimo u proučavanju evolucije bazičnih nagona za samoodržanjem i nagona za produženjem vrste.  Evolucije primitivne agresije u stvarnu moć.  Evolucije primitivne seksualnosti ka radosti.

U TePsintezi mi proučavamo i istražujemo evoluciju bazičnih ljudskih nagona:

1. nagona za samo-održanjem (agresija) i

2. nagona za produženjem vrste (sexualnost).

 Sa bogatim repertoarom verbalnih i neverbalnih tehnika mi pomažemo bližnjima u toj evoluciji. Važno je naglasiti da to nije usko psihološki fenomen. Samo kroz jedinstvo tela i psihe koje onda otvara pristup duhovnoj dimenziji, možemo prići celom spektru evolucije. Ad 1.  Evolucije primitivne agresije i destrukcije u stvarnu moć koja je integrisana sa razvijenim moralno vrednosnim sistemom pa ka kontaktu sa univerzalnim. Ad 2. Evolucije primitivne seksualnosti ka blaženstvu i vrhunskoj radosti.

Kao što ćete videti, teme evolucije naših nagona su detaljno razradjene u knjizi.

Uopšte, istraživanja u sistemu holografske paradigme i kavntne fizike, ukazuju da je svest vezana za telo a ne za mozak kao što se ranije mislilo. Fundamentalna fizika daje osnovu za kvantnu terapiju zato jer je naš organizam  makroskopski sistem koji se ponaša po zakonitostima mikroskopskih sistema i ispoljava kvantna svojstva. Kod ostalih makro sistema važe zakoni klasične fizike, što znači da nema slobode izbora. Gore navedena teorija mi daje naučnu osnovu za postavku novih aspekata teorija razvoja nagona u smislu razvoja stepena slobode.

Izučavanje evolucije nagona za produženjem vrste sa aspekta razvoja svesti mi daje osnovu da predložim TEORIJU RAZVOJA ORGAZMA  i TEORIJU FUNKCIJE BLAŽENSTVA. Uvedeni su novi termini za različite orgazme i jasnije postavljena svrha blaženstva ,pored ostaloga,  kao što ćete videti u poglavljima koja slede.

Izučavanje evolucije nagona za samoodržanjem u smislu razvoja stepena slobode mi daje osnovu da predložim TEORIJU RAZVOJA AGRAZMA. Predložen je kontinum agresija-moć i obradjene faze razvoja. Taj proces je detaljnije prodiskutovan u tekstu koji sledi.

ZRELOST

Koncept psihološke zrelosti je veoma problematičan u psihoterapiji zato što je ostao suviše vezan za biološki model iz koga je nastao. Na primer, psihoanalitička teorija od koje se počinje u većini psihoterapeutskih tumačenja, vezuje pojam zrelosti za dostizanje genitalnog primata. Izgleda da je ta teorija suviše uska. Postaje sve jasnije da ono, što se donedavno smatralo zrelošću, je ustvari, samo početak sazrevanja. Ako se energija svede na minimum, onda je lako ostaviti privid zrelosti. A šta se dešava u slučaju optimalnog nivoa energije, videćemo na dijagramima koji slede. Sama zrelost je višeslojna i sastoji se od različitih kompleksnih faza koje su daleko od jednostavnosti prvobitnih shvatanja. Zbog toga predlažem :

NASTAVAK PSIHOANALITIČKE TEORIJE PSIHOSEKSUALNOG RAZVOJA.

Frojd i Rajh su  u svojim teorijama seksualnosti detaljno razradili jedan deo spektra svesti, dok su samo ovlaš zahvatili za njih periferne nivoe. Te nivoe nam sada detaljno opisuju teoretičari  spektra svesti. Drugim rečima, psihoanaliza je razvila dobar način da se radi sa ego mehanizmima odbrane i procesima koji karakterišu ego nivo svesti. Rajhijanska psihoterapija je razvila dobar način da integriše telo i psihu, ali nije dovoljno razradila transpersonalne i druge nivoe spektra svesti. Da bi se postalo stvarno slobodnim od blokada, takozvani "genitalni karakter", izgleda da je potrebno da se radi i nosi sa više nivoa spektra svesti i njihovom integracijom, nego što su to mislili Frojd i Rajh.

Da li ćemo u budućnosti posle genitalnog primata govoriti o srčanom primatu, pa o univerzalnom primatu? A posle oralnog, analnog, falusnog i genitalnog karaktera govoriti o srčanom karakteru i o rastapanju karaktera, tj. Ne-karakteru?

Znači, možemo predložiti nastavak TEORIJE RAZVOJA KARAKTERNIH STRUKTURA.

Genitalni karakter povezujemo samo sa početcima zrelosti i sa sposobnošću predaje refleksu orgazma, i  slobodom od glavnih blokada i neurotičnih fiksacija.

Srčani karakter je razvijeniji i otkriva blaženstvo. Srčani karakter znači davanje primata srčanim reakcijama, da se sve odluke donose iz srca, iz principa LJUBAVI. Predstavlja mu zadovoljstvo  da širi radost i ljubav medju ljudima. Ova karakterna struktura je zato na višem nivou svesti. Iskustvo blaženstva je najčešće rezultat akcije ljubavi. Naravno, kao i u prethodnim karakterima, neke neurotične tendencije ostaju.

Ne-dualni karakter ili metaforično rečeno, božanski karakter dolazi na kraju. Najrazvijenija karakterna struktura je ustvari rastapanje karaktera. Jer, ne zaboravimo, po svojoj prirodi, karakter je smrznuta funkcija. Sada nema više smrznutih funkcija i tok je kompletan. Nema potrebe više za odbranom jer je sve prihvaćeno i voljeno. Jedinstvo sa celim univerzumom, totalnu slobodu od blokada i karakternog oklopa, sposobnost da se zrači radost i blaženstvo, da se postane princip ljubavi, čista svest, osnova cele realnosti, povezujemo sa osvešćenim Ne-Karakterom. Možemo govoriti o Univerzalnom primatu, jedinoj realnosti koja jeste ili jednostavno, o sveprožimajućoj LJUBAVI.

Ali, o svemu tome mnogo više na stranicama knjige koju mozete nabaviti preko Udruzenja (063-8303896). 

MOĆ I AGRESIJA

Izmedju pisanja prvog  izdanja knjige i poslednjeg, trećeg,  isprečili su se – RAT i bombardovanje. Kao psiholog i psihoterapeut tokom ove decenije i po radila sam sa učesnicima ovog rata : žrtvama, ubicama, izbeglicama, ljudima sa posttraumatskim stresim sindromom, zbunjenim i očajnim ljudima. Takodje, u našoj školi TePsinteza, bili smo izloženi radu sa agresijom kao nikada pre. Za vreme tog rada sam osećala potrebu za jednom meni upotrebljivom klasifikacijom razvoja agresije. Imala sam potrebu da pronadjem neki praktičan način u tom pravcu koji bi mi pomagao u praksi.

Iako je agresivnost obradjivana u okviru raznih teorijskih sistema( akademski, bihejvioralni, humanististički, psihoanalitički, feneomenološki, egzistencijalistički itd) u psihologiji kao nauci uglavnom preovladava mišljenje da je to jedan nejasan i protivurečan pojam. Postavljene su razne instiktivističke teorije ( Mc Dugal, Frojd, Hartman itd) shvatana je kao reakcija na frustracije itd  ali je i pored svega toga agresivnost ostala u velikoj meri nejasna. Naravno, to mi nije olakšavalo posao koji je trebalo da obavim niti pružalo toliko potrebno bolje razumevanje agresivnosti. Onda sam došla na ideju da posmatram agresiju kroz spektar razvoja. To mi je pomoglo da malo bolje shvatim iracionalnosti rata i da se lakše nosim sa zadatcima koji su bili preda mnom. Možda će i vama biti interesantno da razmišljate na taj način, pa ću vam predstaviti moju teoriju razvoja agresivnosti.

Najmračnija ljudska potreba da se vlada drugima je , po mom uverenju, samo jedan ćorsokak pravilnog razvoja moći koji rezultira blaženstvom čime mračna vlast nad drugima nikada ne rezultira, pored ostalog.

Po mom misljenu, jedna od najmracnijih ljudskih potreba je zelja da se vlada drugima.Ali ova zelja je samo corsokak pravilnog razvoja moci koji bi trebalo da dovede do stanja blazenstva. Medjutim, iz mracne vlasti nad drugima nikada  ne proizlazi blazenstvo.

KLASIFIKACIJA :

1. INSTIKTIVNA, PRIMITIVNA AGRESIJA

To je prosto arhaično ponašanje, izraz nagona za samoodržanjem u najprimitivnijoj formi. Borba za hranu, opstanak i preživljavanje. Prosto pražnjenje agresije bez potrebe za ikakvim odlaganjem. Shodno tome, nema ni predikcije. To znači, jednostavna senzorimotorna kognicija ili početak mentalne oblasti koja uključuje jednostavne predstave ili simbole. Karakteriše ranu fazu ljudskog razvoja i nivo svesti koji je blizak životinjskom nivou.

2. DESTRUKCIJA

U svom najintenzivnijem vidu, to je slepo uništavanje. Totalna predaja impulsu za uništenjem. Konvulzivna ispoljavanja besa, bez ikakve kontrole. Karakteriše ga osećanje omnipotencije. Mišljenje je animističko. Konfuzija izmedju predstave i objekta je takodje česta. Magijsko rezonovanje omogućava da se prihvate lažne više vrednosti i to se pomoći u tom smislu.

Tokom bavljenja ovom temom ne treba ni za zloupotrebljava u ratovima. U stvarnosti su to slepe strasti i jedan sebični ego sistem. Dinamika ličnosti je primitivna sa primitivnim mehanizmima odbrane: izolacija, fuzija, grandioznost, rascep itd. Nailazimo na nedostatak perspektive i nemogućnost da se jasno uzme uloga drugog. Ovaj stadijum povezujemo sa primarnim procesom, preoperacionalnim mišljenjem, prekovencionalnom moralnošću, potrebom za sigurnošću itd.

3. MANIPULATIVNA AGRESIJA

Kontrola jakih agresivnih impulsa je počela ali je još uvek neharmonizovana. To često rezultira neurotičnim mehanizmima odbrane kao što su projekcija, identifikacija sa agresorom, manipulacija itd. Mišljenje je često mitsko ali nailazimo i na početke konkretno operacionalnog mišljenja. Agresija se oblikuje na neurotičan način i manipulativni mediji je vrlo lako mogu usmeriti ka projekciji. Postoji vidna teškoća da se odupre ubedjivanju i lako se upada u površna pražnjenja agresije. Agresivna komunikacija je obično bučna ali fokusirana. Da bi postigli svoj cilj, ne obaziru sa da li će povrediti tudja osećanja.

4. PASIVNOST

Agresija je blokirana i kontrolisana. Osećanje besa nije prihvaćeno, a često nije ni osvešćeno. U pasivnoj komunikaciji mišljenja, osećanja, i želje se sputavaju i ne izražavaju ili se indirektno izraze. U ovoj fazi je razvijeno racionalno mišljenje, konformistički stavovi i konvencionalna moralnost.

Psihoterapeuti u svojoj svakodnevnoj praksi treba da pomogne klijentu da se vrati u momenat kada je bes blokiran, kako bi ga ponovo iskusio, i pronašao bolju alternativu. Tako funkcija besa može da se deblokira kako bi se nastavila da se socijalizuje i dalje razvija.

5. ASERTIVNOST

 Asertivnost je prvi zreo oblik agresije. U asertivnoj komunikaciji vi jasno iznosite svoje mišljenje, kako se osećate i šta želite. To se radi na način koji ne povredjuje prava drugih. Ovo je vodjenje računa o tudjim pravima i o svojim pravima. Formalno operacionalno mišljenje je razvijeno, introspekcija i perspektiva drugog. Odnosi se na postkonvencionalnu moralnost, potrebe za samopoštovanjem itd.

6. STVARNA MOĆ

Stadijum Stvarne Moći označava integraciju sirovih agresivnih impulsa sa moralnim sistemom i svrhom. To podrazumeva oformljenu dinamiku ličnosti sa uznapredovalim procesom individuacije. Razvijene su psihološke funkcije kao što je inteligencija, moralni smisao, posvećenost višim vrednostima itd. Tako kanalisani impulsi omogućavaju mudrost u ponašanju. Sve je to bio preduslov onome što se ostvaruje u ovom stadijumu : transformacija agresije u stvarnu moć.

Ovde vodja služi narodu a ne ulaže snagu da razvije vlast nad njime. Ili drugi razvijeni pojedinci služe odabranoj ideji koja je u skaldu sa višim vrednostima. Da bi se to postiglo, neophodno je imati jasnu percepciju sitauacije bez filtera koji iskrivljuju i onda koristeći sve instance razvijene ličnosti pronaći najbolje rešenje za sve u datoj situacoji. Naravno, to je vrlo složen proces.

Centar volje se pomera od sebičnosti, sujete i slično ka uskladjivanju sa Višim Selfom, Vrhunskim vrednostima, Božijom Voljom, Zakonima prirode , ili kako već volite da imenujete najviši princip. Agresija se upotrebljava samo u skladu sa najvišim principom i tada je akcija, učenje itd.

Razvijena je logika sagledavanja kako jedna propozicija utiče na istinitost ili lažnost drugih, sagledavanje odnosa medju idejama i medjusobnog uticaja, kapacitet za sintezu, povezivanje, odnošenje, koordinaciju i integraciju višeg reda. Ovaj stadijum kulminira razvijanjem «višeg uma»  ili realizovanjem potreba za samoaktualizacijom.

Na razvijenijim delovima ovog nivoa javljaju se transcenentni uvidi, paranormalna dogadjanja, iluminacije ekstatičnog tipa, subtilne iluminacije, self-transcedentne potrebe itd.

7. NE-DUALNA SVEMOĆ

To je moć univerzuma nad univerzumom. Nedualnost u svemu pa i u oblasti moći. To je dostizanje kauzalnog nivoa – nemanifestovanog izvora ili transcendentalnog tla svih nižih struktura.

Da ponovimo reči velikog učitelja Ramane Maharšija: „Ideja da je onaj koji vidi drugačiji od viđenog prebiva u umu. Za one koju su ikada prebivali u Srcu, onaj koji vidi isto je što i viđeno”. Moć se manifestuje kroz Jedinstvo sa svim što postoji.

Možemo to izraziti i na drugi način : Kako Univerzum može biti agresivan prema samom sebi? Koji je smisao da Univerzum manipuliše neke svoje delove kad bi to značilo da manipuliše samog sebe? To je stanje neograničene ljubavi i moći.

Dualnost prestaje da postoji i mi ulazimo u večno Jedno. Ratovi dve odvojene polovine su završeni i mi ulazimo u nedualno postojanje. U tom stanju nema rascepa, mržnje ili nerazumevanja. To je jedinstvo praznine i moći. Taj direktan kontakt sa osnovom realnosti ako smo nepripremljeni i blokirani ne možemo izdržati više od par sekundi a da ne padnemo u agresiju ili slično stanje. Upornim radom na razvoju svesti agresija ustupa mesto nedualnoj svemoći.

KONCEPT RAZVOJA AGRESIJE

U procesu razvoja od primitivne agresije ka zreloj moći i kasnije ka univerzalnoj svemoći, neophodno je naučiti da se odlože reakcije da bi se povećali stepeni slobode u procesu donošenja odluka. Da se odloži a ne da se blokira ili potisne. Problem je što se u tom procesu ljudi često okliznu u impulsivnost ili sa druge strane u preteranu kontrolu. Najteže je integrisati prepuštanje sa kontrolom (da bi se moglo kanalisati).

Sa psihološke tačke gledišta, svest je psihološka funkcija koja se razvila iz potrebe odlaganja reakcija, zbog adaptacije i preživljavanja, a glavna namena joj je povećanje stepena slobode u donošenju odluka. Naime, naši daleki preci su bili primarno reaktivna bića, a razvoj vrste je išao ka sve posredovanijoj i posredovanijoj (re)akciji. Da bi se odluka odložila i time povećala šansa za izbor bolje alternative, bilo je nužno internalizovati efekte stimulacije. To omogućava veću dinamiku i time bolju predikciju. Tako se svest razvila iz potrebe odlaganja reakcija, a glavna namena joj je – povećani stepeni slobode u donošenju odluka.

Taj bazični proces se manifestuje u mnogim oblastima ljudskog življenja pa, ako pažljivije razmislimo, i u oblasti razvoja moći. Na primer, ako želimo više forme moći, moramo povećati stepen slobode u donošenju odluka. Postizanje tog cilja može biti praćeno predivnom nagradom – ekstazom , a postizanje većeg stepena slobode - blaženstvom. Suština razvoja moći i jeste učenje odlaganja neposredne, instiktivne reakcije i povećanje stepena slobode u donošenju odluka.

Slični dijagram kao ranije u knjizi dobijamo i kod proučavanja evolucije nagona za samoodržanjem , od agresije ka stvarnoj moći ali su merenja mnogo posredovanija i nepreciznija, za sada, pa smo zato istakli evoluciju nagona za produženjem vrste kad je merenje u pitanju.

Važno je da postanemo svesni da postoji tabu razvoja prave moći, nego se pre te tačke moć delegira manjini. Tek kada većina ljudi počne da razvija i upotrebljava moć koju ima na svestan način, kvalitet života će stvarno porasti. Do tada imamo samo beskrajno okretanje po ravni igara moći.

Teorija razvoja moći i orgazma smatra da se orgazam kao i agresija  razvija paralelno sa razvojem svesti i da se ispitivanjem i praćenjem razvoja orgazma i agrazma može istraživati i meriti  sam razvoj svesti i humani razvoj uopšte.

PITANJE : AGRAZAM ?

Zapitajmo se : šta je vrh agresije ili moći? Da li postoji? Da li imamo ime za to? Ako svakodnevno radite psihoterapiju, evidentno je da to postoji. Upotrebljava se izraz : pražnjenje agresije. Ali, to je suviše uzak termin i opisuje samo vrhove sa početka spektra. Možda bi smo sve vrhove na liniji razvoja agresija – moć mogli da nazovemo AGRAZAM ?

Za početak, agrazam možemo razumeti kao izraz života u akciji ili pristup. Ta metaforična suština agrazma je paradoksalna po prirodi ali je istovremeno univerzalna osnova svih nivoa u spektru razvoja moći.

Priroda agrazma je uvek ista ali se naše iskustvo razlikuje. Koliko dugo i sa kojim izobličenjima ćemo moći da tolerišemo suštinu agrazma zavisi od nivoa naše svesti. Od toga nastaju razlike u klasifikaciji.

Naravno, ovo su još hipoteze o kojima ćemo da razmišljamo, ali nas realnost ratova oko nas upozorava da je neophodno da bolje razumemo prirodu agresije i moći nego do sada. Nadam se da će i ovaj mali prilog trenutak gubiti iz vida da nam je cilj da u sve dimenzije života uvedemo što više ljubavi i akcija u tom pravcu. Jer ključ je samo : ljubav !

BLAŽENSTVO

KAD OŽIVIMO, KAKO DA UŽIVAMO I ŠTA NAS ČEKA DALJE ?

Tokom moje četvrt veka dugačke prakse obraćali su mi se ljudi sa najrazličitijim životnim problemima. U razrešavanju tih problema skoro uvek je upadala u oči ogromna neobaveštenost i konfuzija oko pitanja ljubavi i seksualnosti. Ne nalazeći rešenja i odgovore na tom polju, ljudi su se blokirali i umrtvljavali , što se uskoro počelo da odražava i na celokupno zdravlje.

Nažalost, čak je i razgovor o ovoj temi na raznim javnim tribinama neretko izazivao nelagodu ili strah ali i uobičajne odbarane od tog straha kao što su vulgarizacija, pojednostavljivanje, aroganciju, projekciju itd. Iskustvo psihoterapeuta pokazuje da je to, danas i ovde neophodna tema koja zahteva nešto više jasnosti, osvešćenosti i profinjavanja.

 Zato ću pokušati da vam prenesem neka znanja do kojih sam došla i moja razmišljanja o toj tajni. Pogotovo o MISTERIJI BLAŽENSTVA.

SEKSUALNA REVOLUCIJA ILI EVOLUCIJA?

Pošto je seksualna revolucija vulgarizacijom i pojednostavljivanjem propala i izrodila se u pornografiju, šta sada ? Kako nastaviti put razvoja seksualnosti koji treba da nas vodi bliže ljubavi, srži, kontaktu sa sobom i oslobadjanju što je i bila primarna uloga seksualne revolucije ?  Izgleda da je postupnost evolucije jedino realno rešenje.

Bitno za seksualnu evoluciju bi bilo: prihvatanje postupnosti razvoja, 3 glavne vrste orgazma, i pojam blaženstva. Prihvatanje svog i tudjeg rasta i razvoja je put ljubavi a zaustavljanje razvoja vodi neizbežnim mehanizmima odbrane, manipulaciji i patologiji.

Obično se smatra da seksualnost ima samo jednu ulogu : da omogući produžetak ljudske vrste.To jeste njena prva uloga ali zaboravljaju se i ostale uloge seksualnosti. Druga uloga je psihološka dobrobit uživanja, opuštanje i psihofiziološka regeneracija čitavog sistema. Treća uloga seksualnosti je razvoj svesti i duhovno uzdizanje. Tužno je što obično znamo samo za prvu, drugu naziremo a o trećoj skoro ništa ne znamo. Dalje u tekstu knjige su vam dostupne informacije koje sam uspela da prikupim ili klasifikujem ili nadgradim.

 Pošto je moja klasifikacija orgazma za uvodjenje u problematiku malo glomazna, svela sam je na jednu jednostavnu, mada grublju klasifikaciju. Mislim da ona daje početni uvid a kasnije vam je na raspolaganju detaljnija forma.

Znači, za početak, orgazme možemo podeliti na tri nivoa :

1.      Bazični, jednostavni, životinjski nivo (prosto pražnjenje,instiktivna reakcija, )

2.      Ljudski, zreli, razvojni nivo (započinjanje izgradnje slobode u odlučivanju - od zrelog orgazma koji obuhvata celo telo ka, na primer: za ženu svih 9 stupnjeva orgazma, a za muškarca sposobnost razdvajanja orgazma od ejakulacije kroz 10 kanalisanja)

3.      Nedualni,božanski,integrisani, osvešćeni nivo. (Vodjenje ljubavi sa Univerzumom – Jedno Sve – osvešćivanje Jedinstva sa Svim)                     

Priloženi dijagram daje grafički prikaz uvodjenja u evoluciju orgazma a kasnije u poglavlju Klasifikacija orgazma možete naći detaljnije opise i karakteristike.

Za našu evoluciju je bitno da od tabua  krenemo ka autentičnom. Da se kao civilizacija i kao jedinke od nivoa preživljavanja pomeramo ka nivou razvoja. Ako u tome uspemo, tada se otvara čitav novi put čovečanstvu u nastupajućem milenijumu.

BLAŽENSTVO : MIT ILI REALNOST?

Mada je blaženstvo vrhunsko, najintenzivnije pozitivno psihološko iskustvo za koje smo kao ljudska bića sposobni, mi smo se od njega udaljili i dopustili smo da padne u zaborav. Zašto ?

Više nismo čak ni sigurni da zaista postoji pa se pitamo da li je blaženstvo mit ili realnost? Blaženstvo je za većinu ljudi postalo mit o kome se govori u legendama, bajkama, snovima, i mnogi tvrde da je to nešto izmišljeno. Da spada tamo gde su Andjeli, Bogovi, izmišljene religije, izmišljeni raj....  Eventualno ga mogu iskusiti neki svetci ili nadljudi?

Istina je da se blaženstvom mnogo manipulisalo u prošlosti i da treba biti oprezan. Na svu sreću skorašnji ogroman pomak nauke u kontekstu holografske paradigme je omogućio bliža istraživanja do tada nepristupačnih oblasti uma a istraživači nam daju novootkrivene mape stvarnosti koje manipulaciju podvode pod kontrolu.

Nove grane psihologije a i prastare tradicije tvrde da je blaženstvo ustvari realnost koja svakoga čeka u budućnosti. To je potencijal koji svi ljudi poseduju. To je naše genetsko pravo koje smo doneli rodjenjem. Blaženstvo je normalno u procesu psihološkog rasta i razvoja. Postoje ljudi koji doživljavaju blaženstvo. Moguće je meriti ga u naučnim istraživanjima. Blaženstvo može biti deo svakodnevnog iskustva. Blaženstvo je REALNOST.

TABU BLAŽENSTVA

Puno je napora učinjeno do sada da se razotkrije tabu seksualnosti. Nažalost veliki deo te energije je zalutao vulgarizacijom i pojednostavljivanjem u pornografiju i zloupotrebu. Očigledno smo prevideli nešto vrlo bitno kada se tako nešto dogodilo. Mislim da smo prevideli jedan mnogo dublji i skriveniji tabu. Tabu blaženstva. Čini mi se da je to tačka na kojoj treba nastaviti ovaj važan i preko potreban rad, jer se njegovi rezultati odražavaju ne samo na polju ljuske seksualnosti nego na samu osnovu harmonije današnje civilizacije.  

Šta nas sprečava da doživljavamo blaženstvo ako je to naše prirodno pravo i javlja se u trenutcima našeg dubokog kontakta sa srži Bića ? Da li smo svesni da postoji čitav niz zabrana koje nas otudjuju od naše suštine i sprečavaju nas da prihvatimo sve nivoe svoje prirode? Teraju nas na površinu koja se proglašava svim što imamo.Cepaju nas na delove bez kontakta. Da bi se održala površnost, robotizacija i alijenacija, blaženstvo mora postati zabranjeno i sve više tabu tema.

Mislim da je tabu blaženstva u osnovi sadašnje civilizacije laži. Tabu blaženstva održava naše otudjenje jer bi ga iskustvo blaženstva izlečilo. Tabu blaženstva omogućava sadašnjoj potrošačkoj i otudjenoj  civilizaciji da opstane a mi se ne usudjujemo da pogledamo istini u lice. Prosto smo stekli naviku da sve više izdajemo sebe. Da napuštamo traganje za stvarnim Selfom i da sve odlučnije branimo male veštačke tvorevine navika koje proglašavamo za svoje Ja. Tako se proces otudjenja razvija stravičnom brzinom. Takodje, ne smemo zaboraviti da je tabu seksualnosti najpogodniji za hipnozu masa i time kamen temeljac vladanja i manipulacije masama. Odričući se seksualnosti i blaženstva, čovek se rascepi i lako pada u zaborav samoga sebe. Onda svaka budalaština lako nadje plodno tlo. Tako nastaje ¨topovsko meso¨Beslovesno se radjamo i beslovesno umiremo....

Na užem polju seksualnosti smo shvatili da tabu seksualnosti škodi našem zdravlju. Da li smo svesni čemu škodi tabu blaženstva ? Tabu seksualnosti narušava naše zdravlja ali tabu blaženstva održava naše otudjenje na još dubljem nivou. Taj tabu sprečava naš rast i razvoj na suptilnijim ravnima. Ako nema razvoja i osvešćivanja, nema ni rasta u širini    ljubavi.

RAZVOJ ORGAZMA

KLASIFIKACIJA ORGAZMA

Pojam orgazma

Diskutujući shvatanje seksualnosti u razičitim teorijskim sistemima, dolazimo do ključnog, ali nejasno definisanog termina orgazam, kao vrhunca seksualnog doživljaja. Postavlja se pitanje da li su svi opisani orgazmi isti? Čini nam se da su razlike među njima toliko drastične da zahtevaju uvođenje novih termina. Ustvari, reč orgazam opisuje jednu vrlo široku lepezu doživljaja sa vrlo finim i iznijansiranim razlikama. I u doživljaju orgazma jednog čoveka obično ima velikih razlika, a opisi velikog broja ljudi samo povećavaju tu raznovrsnost. Kako da se snađemo u ovom mnoštvu? Razmišljajući o važnosti opažanja ovih ne malih razlika, predlažem sledeću klasifikaciju:

1. PRIMITIVAN orgazam bi označavao prosto pražnjenje. Čovek je u kontaktu sa instiktima i prirodnim silama, a opseg svesti je sužen.

2. NEZRELI orgazam karakteriše usredsređenost na sebe, a zanemarivanje ljudskosti partnera i postavljanje prema partneru kao prema objektu koji treba samo da zadovolji potrebe. Tu se često na rafiniran način inteligencija stavlja u službu manipulacije. Veliki deo psiholoških sadržaja je potisnut u nesvesno a onda projektovan na partnera. Zadovoljstvo je obično limitirano i ide do potpune blokade.

3. ZREO orgazam donosi mnogo više zadovoljstva. Pored pražnjenja donosi osećanje ostvarenosti, ljubavi, prihvatanja i ispunjenja. Tok energije se uspostavlja u celom telu i razmenjuje se nežnost i ljubav sa partnerom. Obično traje nekoliko sekundi. Mogli bi smo da ga definišemo kao sposobnost prepuštanja toku životne energije bez ikakvih kočnica, sposobnost potpunog pražnjenja celokupnog zajaženog seksualnog nadražaja kroz nevoljno prijatno grčenje tela, što nas ostavlja sa subjektivnim osećanjem veće ljubavi i otvorenosti prema partneru i potpunog ispunjenja.

4. EKSTATIČAN orgazam bi označavao skalu iskustava orgazma koja nas prema teoriji spektra svesti čeka u daljoj evoluciji a koji sada doživljavaju poneki ljudi. Oni ga obično opisuju jezikom metafora kojim ćemo se i mi služiti. Ekstaza bi bila najintenzivnije, najlepše i najdivnije pozitivno psihološko iskustvo koje čovek može da doživi. Ljubavnici se odnose jedno prema drugom sa velikom ljubavlju, obožavanjem i potpunim prihvatanjem međusobne ljudskosti. Ekstatični orgazam traje više minuta ili sati. Ekstazu karakteriše transcedencija i dolazak na viši nivo svesti. Između ljubavnika se uspostavlja pun energetski tok i spajaju se na svim nivoima što ih otvara ka sledećem stupnju - realnosti Univerzalnog.

5. NEDUALNI orgazam bi označavao stanje Jedinstva sa svim što postoji, dostizanje Apsoluta, nivoa Duha. Metaforično rečeno, to je vođenje ljubavi sa celim Univerzumom. (vidi graf 0 u uvodu).

POKUŠAJI DEFINISANJA  ORGAZMA

Ipak, i pored opisanih razlika, izgleda da za sve orgazme postoji i jedna sličnost. Zato i možemo reći da je priroda orgazma paradoksalna. U doživljavanju svih nivoa orgazma postoji i jedan zajednički elemenat. Mislim da moramo biti jako oprezni prilikom definisanja tog zajedničkig elementa. Ne verujem da se, za sada, može objektivno definisati ili meriti. Možemo samo pokušati da ga metaforično opišemo navodeći subjektivne doživljaje kao što su osećanje celovitosti, trenutak bezvremenosti, naziranje savršenstva, otvaranje vrata ka univerzalnoj svesti, tajna kreacije života, mala smrt, sećanje na budućnost, itd. Za sada možemo samo pretpostavljati da li je ili nije sasvim jednak za sve ljude na različitim stupnjevima razvoja ili trenutnim nivoima svesti. Već je mnogo izvesnije da različite karakterne strukture na taj elemenat reaguju različito. Neki ne mogu da ga podnesu, neki reaguju impulsivno ili agresivno, neki tugom ili strahom, a neki pak radošću. Takođe je izvesnije da ljudi na različitim nivoima svesti imaju drugačije doživljaje i subjektivne iskaze, a i ponašanje čije se pojedine reakcije mogu meriti, na čemu i baziram predlog klasifikacije orgazma.

Taj zajednički element je Rajh pokušavao da definiše i meri u skladu sa pojmovnim aparatom i mernim instrumentima vremena u kome je živeo. On definiše orgastičku potenciju kao: „sposobnost prepuštanja toku životne energije bez ikakvih kočnica, sposobnost potpunog pražnjenja celokupnog zajaženog seksualnog nadražaja kroz nevoljno prijatno grčenje tela”.

 Posle Rajha, orgazam su pokušavali da definišu i drugi istraživači: Hamilton (1929.) vrši istraživanja u Americi i definiše: „Reč orgazam označava spazmodično, visoko zadovoljavajuće osećanje sa kojim se sekusalni akt završava i kod žene i kod muškarca.”

Kinsi (1948.) posle nekoliko hiljada intervjua, definiše muški orgazam kao: „...serija postepenih fizioloških promena, razvoja ritmičkih pokreta tela... praćeno iznenadnim olakšanjem sa konvulzijama i ritmičkim analnim kontrakcijama.”

Nešto drukčije, Masters i Džonson definišu muški orgazam kao proces od dva stadijuma. U prvom stadijumu je karakteristično osećanje ejakulativne neophodnosti, ili osećanje da ejakulacija dolazi koje za 2 - 3 sekunde preraste u saznanje da se taj proces ne može zaustaviti, odložiti ili na neki drugi način kontrolisati. U drugom stadijumu seme kreće kroz uretru ka napolje. Za vreme ovog stadijuma muškarac subjektivno prolazi kroz dve faze: u prvoj kontrakcija mišića izazivaju senzacije grčenja, a u drugoj se registruje količina izbačene seminalne plazme. Masters i Džonson su ženski orgazam opisali kao „kratku epizodu fizičkog oslobađanja”, ali su takođe primetili ređu reakciju kod pojedinih žena koju su nazvali „status orgazmus”, koji karakterišu ili „serije brzih ponavljajućih orgazmičkih iskustava između kojih se ne opaža razmak ili jedna dugačka orgazmička epizoda... Status orgazmus može trajati od 20 do više od 60 sekundi.”

Skorašnja definicija Bankrofta opisuje orgazam kao kompleksni duševno - telesni proces koji uključuje interakcije multiplih promema u genitalijama, mišićima, srcu i respiratornom sistemu, sa pratećim fizičkim senzacijama i promenama svesti.

Neke škole dokazuju da je orgazam uglavnom mentalni fenomen, električno pražnjenje mozga. Za njih je samo mozak ključan, a ostali delovi tela nemaju značaja. Svoje stanovište potkrepljuju činjenicom da je u snu moguće doživeti orgazam.

Brauer (1990.) zaključuje da sve definicije imaju zajedničku neizgovorenu pretpostavku da je orgazam fiksiran i nepomerljiv, prirodni događaj koji ne mutira. „Uprkos stalno rastućem znanju o fizičkim reakcijama, suština prirode orgazma još uvek ostaje više misteriozna nego shvaćena i razumljiva.”

Znači, i pored niza pokušaja proučavanja i merenja, ispostavlja se da je orgazam nemoguće definisati u potpunosti. Ja slutim da je taj zajednički element kontakt sa jedinom realnošću koja postoji - nivoom univerzalnog. Izgleda da za taj kontakt razvojem svog psihičkog i fizičkog sistema još nismo spremni i da zato reagujemo na različite odbrambene načine. Naravno, dokazivanje ove pretpostavke je povezano sa velikim teškoćama. Zato mislim da je definisanje različitih nivoa orgazma najviše što za sada možemo uraditi. Nije poznata ni suština električne energije, uostalom, a ona nam umnogom ulepšava i olakšava život. Što se tiče seksualnosti i orgazma, mi smo, uglavnom, na nivou primitivne parne mašine. A mogli bi smo, kao što retki ljudi uspevaju, da probudimo sunce  u nama. Pa, onda, krenimo!

Kao što smo već istakli, pored nepostojanja ideje da je to uopšte moguće, najveća prepreka ka putu su nam neosvešćena osećanja i zato se u sledećem poglavlju vraćamo na razvoj te baze sa koje možemo ići sigurnije dalje od stadijuma na kome smo.

SPEKTAR ORGAZMA

Posle svih ovih razmatranja smatram da bismo mogli da našu klasifikaciju orgazma opišemo detaljnije i proširimo novim podkategorijama. Proučavajući opise orgazma u raznim duhovnim i psihološkim tradicijama, u opisima klijenata, naših prijatelja i ljudi koje srećemo, postalo nam je očigledno da se ti orgazmi drastično razlikuju. Izneli smo hipotezu da reč orgazam opisuje jednu vrlo široku lepezu doživljaja sa vrlo finim i iznijansiranim razlikama. U skadu sa tim smo predložili uvođenje novih termina za različite kategorije orgazma. Opštu kategoriju orgazma bismo shvatili kao zadovoljavajući vrhunac seksualnog doživljavanja u tom trenutku, čije karakteristike zavise od trenutnog nivoa svesti. Ipak ne treba zaboraviti da svi orgazmi imaju zajedničku suštinu. Od našeg stupnja svesti zavisi koliko je dugo i sa kakvim iskrivljenjima možemo podneti. Otuda razlike i klasifikacije.

PRIMITIVAN ORGAZAM

Primitivan orgazam karakteriše ranu fazu razvitka čovečanstva i nivo svesti blizak životinjskom. Svest je fokusirana na brutalno pražnjenje, kako bi Rajh rekao, uriniranje u ženu, i ne mora postojati osećaj ljubavi prema partneru. Zadovoljstvo je dosta malo i više liči na olakšavanje i istresanje. U slučaju muškarca, to je tucanje, a ne činjenje žene srećnom. Primitivni orgazam karakteriše neselektivno prepuštanje svakom partneru, požuda usmerena samo ka zadovoljenju seksualnog instinkta i pažnja usmerena samo na seksualne organe. Za ženu je to rupa koja traži čep. Za vreme primitivnog orgazma opseg svesti je sužen. Psihodinamika takvih osoba je obično nerazvijena i siromašna. Pražnjenje je konvulzivno i ostavlja subjektivan utisak ispražnjenosti i olakšanosti. Traje oko 3-6 sekundi. Što se tiče tipa kontrakcija, dominiraju brze stežuće kontrakcije kod žene, a kod muškarca imamo fa