RADIX

• Čarls Keli je osnovao Radix institut 1960. godine i tamo se bavi nastavljanjem Rajhovog rada, istraživanjima i edukacijom. Radix institut je danas jedna vrsta usko specijalizovanog univerziteta koji razvija teoriju i praksu rada na telu, kao i edukaciju u ovoj oblasti psihoterapije.

Keli je 1950. godine postao Rajhov učenik. Opčinjen njegovim revolucionarnim otkrićima, Keli se sve više angažuje na njihovom sprovođenju u život, istražuje sa Rajhom i doprinosi rajhijanskom časopisu objavljujući svoje radove, a posle Rajhove smrti nastavlja razvoj njegove teorije. Pre priključenja rajhijanskom pokretu Keli je radio kao klasični eksperimentalni psiholog. Takođe se bavio istraživanjem Bejtsove metode za poboljšavanje viđenja i na tom polju je i doktorirao. Kasnija integracija Bejtsovih i Rajhovih postavki se pokazala izuzetno uspešna i plodonosna. Keli je predavao na nekoliko univerziteta i sada je jedan od vodećih članova više profesionalnih udruženja kao što su: Američko psihološko udruženje, Udruženje za humanističku psihologiju, Udruženje grupne psihoterapije, Društvo za naučno istraživanje seksa, itd.

• Pošto posle Rajhove smrti nije bilo naučne ustanove koja bi se bavila razradom i autentičnom primenom njegovih ideja, Keli 1960. godine osniva “Interscience Research Institute” koji se na žalost ne razvija onako kako je želeo zato što je bilo isuviše rano za tako nešto. Psihoterapija je šezdesetih godina išla drugim tokovima. Shvativši to, Keli se povlači i baca na praćenje “životne energije” i pokušava da vođen Rajhovim pretpostavkama zađe dublje u objašnjenje tajanstvenih tokova njenih kretanja. On smatra da je naredna decenija dala najvažnije otkriće njegovog života - odgovor na pitanje koje je Rajh sebi postavio - zašto se stvara muskularni oklop. Kao što ćemo kasnije videti, otkrio je da se ljudska volja i kontrola koje su sazdale današnju civilizaciju okreću protiv čoveka oklopljavajući ga. Sa svojom ženom Erikom, Keli je počeo da vodi grupe dobrovoljaca svojom intenzivnom metodom. Rezultati su se ubrzo pročuli, pa se institut širi i postaje organizovana škola rajhijanske prakse, koja obučava stručnjake širom sveta i koja dalje istražuje zakonitosti kretanja životne energije u ljudskom telu.

• Zvanični časopis je od 1960. do 1965. godine bio “Kreativni proces”, posle čega su bile izdate serije monografija, a od 1978. godine izdaje časopis “Radix žurnal”.

Kelijevo učenje se takođe bazira na konceptu životne sile koju on naziva “radix”. Radix pulsira u ritmičkim širenjima i skupljanjima sistema. Ako je pulsiranje onemogućeno blokadom nastaje poremećaj u toku životne energije. Ta blokada za Kelija takođe pulsira i on je naziva kontrapulsacija.

Pošto prihvata koncept psihološkog rasta i sazrevanja, Keli svoj rad ne naziva psihoterapijom, već ga naziva edukacijom o osećanjima i smislu života. Ljude koji mu se obraćaju za pomoć on takođe ne naziva pacijentima nego studentima. Dakle, on ne smatra da je reč o bolesti kada se radi o tzv. neurotičarima, već on te tegobe tumači kao zastoj u psihičkom rastu koji se odgovarajućom edukacijom može prevazići. Cilj radix edukacije je otvaranje kapaciteta za proživljavanje dubokih spontanih emocija (što se zove edukacija o osećanjima) i rast u sposobnosti da se živi svrhovito (što se zove edukacija o svrsi). Takvo shvatanje je bliže holističkom pristupu u medicini. Keli dovodi u pitanje postojanje tačke izlečenja kao mehanicističko mišljenje i više je sklon da govori u terminima kontinuiranog psihološkog rasta koji ima različite nivoe.

• Pre nego što započne edukaciju o osećanjima, čovek mora da odluči da li hoće da živi punim životom ili ne. To znači da može odabrati ili da živi kao do tada, snižavajući nivo osećanja da bi izbegao bol, sa saznanjem da isti proces koji slabi bolna osećanja, slabi i ona koja predstavljaju radost i uživanje, ili da zaista živi svoj život osećajući i bol i radost u punoj meri. Ukoliko se odluči za pun život, onda se radi na ponovnom uspostavljanju sposobnosti za izražavanje blokiranih emocija: radost, bol, tuga, užas, ljubav, bes, očaj, sreća itd.

Represivnim vaspitanjem dete je dresirano da prestane da oseća mnoge emocije i da prestane da ih izražava. Dete ne sme da pokaže bol kada ga nešto boli, nego mora da bude vedro i spokojno pod okriljem svojih roditelja koji nemaju vremena za njegove bolove, nego su okupirani brojnim zahtevima, nesposobni da odaberu samo neke od njih i posvete im se, već otuđeni od svojih ciljeva, kompulzivno nastoje da sve postignu, zahtevajući od deteta to isto.

Takvo dete, primorano da sputava izražavanje svojih emocija postepeno gubi sposobnost da ih uopšte izrazi i onda kada to hoće. U radix edukaciji o osećanjima se ponovo probija put za izražavanje zaboravljene emocije. Na primer, muškarci često blokiraju izražavanje tuge i slabosti, a žene agresije i jačine.

Važno je naglasiti da se studentu ne govori šta da oseća nego samo kako da se opusti i prepusti onom osećanju koje iz njega teži da izbije. Znači, to je učenje da se odbaci svesno upravljanje i voljna kontrola nad emocijama i da se prepusti spontanom toku one emocije koja se pojavljuje. Naravno, student zadržava sposobnost da blokira emociju kada nije situacija pogodna za njeno ispoljavanje.

• Pošto se uglavnom radi o veoma burnom ispoljavanju emocije svi se veoma uplaše kada taj proces otpočne ili kada vide druge koji su “ušli u svoja osećanja”. Taj čest strah za one koji ne umeju da se predaju spontanom toku emocije, uobličava se u strah od gubitka kontakta sa realnošću, ili odlaska u psihozu, ili u strah da se ne povredi ili da ne povredi nekoga drugog itd. Međutim, godine praktikovanja ove metode su pokazale da još nijednom niko nije otišao u psihozu niti nekog povredio. Ipak, ono što stvarno predstavlja rizik u ovom radu je da posle poboljšanog kontakta sa samim sobom čovek oseti svu dosadu i mizeriju dosadašnjeg sigurnog i “umrtvljenog” života i poželi da ga menja.

Moguće je da mu stari posao više ne odgovara, moguće je da mu stari prijatelji gube privlačnost ili da mu bračni partner više ne odgovara. Čovek je onda primoran da uloži napor da bi ostvario način života koji ga više ispunjava. Oni koji se odlučuju za radix rad, treba da budu svesni da su odlučili da se otvore u jednom svetu koji je iracionalan, u jednoj protiv života orjentisanoj civilizaciji, smatra Keli. Blokovi i mehanizmi odbrane postoje sa razlogom jer štite od bola mada time i umanjuju radost.

Kada neko hrabro odlučuje da potpunije živi svoj život i dublje oseća sreću, treba da bude svestan da će i bol koji nanosi današnje opšte ustrojstvo života jasnije osećati. Ako prihvati taj rizik, omogućiće sebi da dođe do svojih pravih osećanja i emocionalno raste, kako tvrdi Keli kao zagovornik “nove edukacije”.

Kad se oslobode osećanja i prodube kreativne sposobnosti, šta sa tom ogromnom oslobođenom energijom koja nam je na raspolaganju? Životinje se rukovode instinktom, a čovek? On mora sam da postavlja svoje ciljeve. Keli smatra da je edukacija o svrsi življenja podjednako važna kao i edukacija o osećanjima. U toj tačci on nastavlja da razvija Rajhovu misao. Mada je video da je muskularni oklop povezan sa represivnim vaspitanjem dece, Rajh nikada nije mogao da da precizno objašnjenje nastanka muskularnog oklopa. Keli smatra da je on proizvod cilju usmerenog ponašanja. Drugim rečima, sposobnost da se blokira tok životne energije muskularnom napetošću je važna funkcija koja omogućava ljudsku svrsishodnu aktivnost uopšte.

• Od svih životinja samo je čovek u stanju da odabere cilj, blokira spontana osećanja i energiju usmeri u određenom pravcu gradeći kuće, oruđa, civilizaciju ... . Nasuprot tome kada je cilj biološki određen, automatski se odvija i stremljenje ka tom cilju. Na primer, ne javlja se konflikt između osećanja jedne životinje i njenog -cilju- usmerenog ponašanja. Kada je cilj individualno a ne instinktualno određen, nema više tog automatizma i često dolazi do konflikata između osećanja i svrhe. U tom slučaju je potrebno angažovanje volje i napora da bi se održao odabrani pravac usmeravanja energije. Rezultat takvog pritiska može da bude hronična napetost i nemogućnost opuštanja uz gubljenje sposobnosti izražavanja dubokih emocija. Međutim, to ne mora da se desi. Keli ističe da muskularni oklop nije rezultat svrhe same po sebi, nego u stvari rezultat svrhe u ranom i parcijalnom vidu. Naše umrtvljavanje oklopljavanjem najčešće izaziva kompulzivna borba za ciljeve koji nisu stvarno naši i koje zapravo mi ne razumemo, nego su ih roditelji i socijalna sredina utisnuli u nas.

Većina ljudi po ceo dan izvršava zadatke čiji im je značaj intimno nejasan. Oni idu u školu, na posao, rađaju decu i umiru, bez da su stvarno razumeli zašto rade ono što rade. Ciljevi koji ih rukovode u životu su nametnuti od sredine u kojoj žive i oni ih ne osećaju kao svoje. U tom smeru se iscrpljuju svi njihovi napori.

Samo retke individue, po Keliju, uspevaju da razmisle o ciljevima i izvrše selekciju među njima, vodeći računa o svojim sposobnostima i ubeđenjima i da planiraju životni tok poštujući svoj unutrašnji sklad i integritet. Tokom edukacije o svrsi se traga za pravim individualnim ciljevima koji ne oklopljavaju, jer su u skladu sa onim što nas inspiriše, nosi, sa vrednostima u koje verujemo, tj. u skladu sa osećanjima.

• Kad uporedimo radix sa orgonomijom ili bioenergetikom, vidimo da se glavne razlike svode na to što radix pripada humanističkoj psihologiji za razliku od psihoanalitičke orijentacije. Keli smatra da cilj radix rada je rast, a ne veštačka tačka izlečenja u smislu uklanjanja simptoma, i shodno tome i tehnike rada su nešto drugačije. U radixu se grupni rad primenjuje više nego što se to radi u bioenergetici. Glavna radix tehnika se zove “intenziv” a to je sesija dubokog emocionalnog oslobađanja, koja se ponekad radi u grupi a ponekad individualno. U seminarima orijentisanim na rad sa osećanjima, intenziv se radi uz podršku male grupe. Svaki član te grupe pomaže, pod rukovodstvom psihoterapeuta, u intenzivu ostalih članova i svaki, kad na njega dođe red, uzima svoj intenziv. Kad se rade grupne tehnike, obično se radi u “parovima za vežbu osećanja”. Učesnici se izdvajaju u parove i članovi svakog para rade naizmenično, dok terapeut daje instrukcije obojici za radix vežbe koje potpomažu oslobađanje emocija. Obično jedan učesnik iz svakog para leži na strunjači i aktivno radi, dok drugi sedi ili kleči pored njega i radi pod direkcijom, u smislu prisutnosti za kontakt očima i pomaže i telesnim aktivnostima koje imaju za cilj popuštanje oklopa. Keli je tehniku rada sa lampicama koja vodi poreklo od individualne procedure iz medicinske orgonomije prilagodio grupnoj formi oslobađanja oklopa oko očiju. Međusobno otkrivanje je tehnika koja se radi u parovima i u kojoj se kombinuje geštalt sa radom na telu. Aktivni član para razgovara u fantaziji sa nekim, važnim za njega na nivou osećanja, dok partner pod direkcijom voditelja putem rajhijanskog rada na telu pomaže oslobađanje blokova koji zadržavaju osećanja koja se po pravilu pojavljuju u toj vežbi. Postoji mnoštvo drugih radix tehnika koje se primenjuju u okviru opšteg načina rada sa parovima kao što su na primer: nazalni rad sa zvukom, divljanje, psihosomatske fraze, sedenje uza zid, udaranje peškirom, leptir itd. Svrha rada sa parovima u kontekstu povezanih vežbi je da prvo priprema i otvara onoga sa kim se radi za rajhijanska iskustva dubokog emocionalnog oslobađanja, a posle mu pomaže da integriše i razume proces menjanja koji ta iskustva omogućavaju.

• Radix orijentacija posebno naglašava značaj prevencije u svakodnevnim uslovima života, što znači da prihvata edukativni model koji se usmerava ka rastu ličnosti i razvoju za normalne ljude. Ciljevi radix rada se razlikuju od ciljeva orgonomije i bioenergetike. Umesto izlečenja neuroze otvaraju se kapaciteti rasta ličnosti.

Suština ovog rasta je vegetativna promena koja podrazumeva povećanje mogućnosti da se dožive i izraze duboka osećanja na adekvatan način u toku svakodnevnog života. Te mogućnosti koje se razvijaju tokom rada sa radixom su, na primer, da neko postane sposoban da plače ili da izrazi bes, a naravno u prigodnoj situaciji, kao i da bude u stanju da se prepusti doživljaju orgazma.

• Vrlo malo dete je otvoreno svojim osećanjima, ali nije u stanju da ih blokira, i na taj način je “žrtva” svojih osećanja. Ono mora da izrazi svoj bes ili da otplače svoj bol. Rastući, ono postaje sposobno, uz veliku cenu, da blokira osećanja, što dolazi kao posledica razvoja volje, i da ne bude više njihova žrtva. Na nesreću, taj proces blokiranja koji preduslovljava razvoj muskularnog oklopa koji je otkrio Rajh, postaje duboko ukorenjena navika, i malo dete koje je jednom bilo žrtva svojih osećanja, postaje starije dete ili odrastao čovek koji više ne može da se prepusti svojim osećanjima i tako postaje žrtva svojih blokova. U toku radix rada blokovi se olabavljuju, ali se ne uništavaju, tako da student nije više žrtva ni blokova ni osećanja, nego prvi put dobija mogućnost da se prepusti osećanjima ako to hoće, tj. dobija mogućnost da čini svoj izbor. Ta sposobnost se razvija kao nešto novo i mora da se uči. Znači, cilj radix edukacije je da omogući ovo učenje.

Radix je manje analitički orijentisan nego što su to bioenergetika i orgonomija. U njemu se manje objašnjava i manje se interpretira. Radix je usredsređen na proces pre nego na sadržaj. Na primer, usredsređuje se na to kako se gnev izražava ili blokira, a ne na koga je to student ljut, ili na istoriju tog osećanja ogorčenosti. U Radixu se radi mnogo više sa vegetativnim procesima nego u bioenergetici ili orgonomiji, mada je vegetativni proces takođe centralni interes orgonomista, smatra Keli.